Konceptualna umetnost

Konceptualna umetnost

Same ideje mogu bitiumetnička dela; one su deo lanca razvitka koji konačno može naći neku formu. Nemoraju sve ideje postati fizičke.

Sol Lewitt, Sentence okonceptualnoj umetnosti, 1969

Konceptualna umetnost,ponekad nazvana i Idea art, je zapravo, umetnost u kojoj su same ideja kojestoje iza pojedinog dela i sredstva kojima su one realizovane važnije i odsamog završenog rada.

Konceptualna umetnost seodriče "materijalne realizacije i umesto nje u obliku skica i pismenihbeležaka stavlja na uvid ideje i planove projekata, kojima se predlažuspecifične misli ili akcije, a koje trebaju da akriviraju moć uobraziljeposmatrača. Kreativni momenat se sastoji u stvaranju skice koje primaoca čineaktivnim učesnikom umetničkog stvaranja, tako što on na jedan poseban načinprerađuje samu ideju". I kao što priliči samom naslovu, 'Konceptualnaumetnost' postavlja više pitanja nego što na njih odgovara.

I danas se vodi širokerasprave o tome gde je sve počelo, ko je sve bio upleten, gde je nastala idejakonceptualne umetnosti i šta ju je činilo. Ono što je izvesno jeste da je onana jedan krajnje radikalan način dovela u pitanje predstavu o proizvodnji tradicionalnihobjekata koji će se razgledati, čime se posmatraču uskraćuje mogućnost estetskekontemplacije. Jednostavno rečeno, konceptualna umetnost je umetnost o idejama.

Poput minimalizam ikonceptualna umetnost je uzdrmala postojeće strukture stvaranja, širenja iposmatranja umetnosti. Zagovornici i jednog i drugog umetničkog pravca tvrde daje pažnja koja se poklanja umetničkom predmetu pogrešno usmerena i da vodirigidnom i elitističkom svetu umetnosti u kome samo privilegovana manjina možeda uživa.

Konceptualisti su posebnonaglašavali važnost samog procesa razmišljanja umetnika i metode proizvodjenjakao vrednost po sebi; prilagođavali su i razgrađivali umetničke forme, kojenisu neophodno bile objekti i nisu se, otud, morale posmatrati u formalnoj situacijijedne galerije. Mnogi konceptualni umetnici nisu dovodili u pitanje samoetablirane umetničke strukture. Za razliku od minimalističke umetnosti, umnogim radovima koje su proizvodili konceptualisti često je bilo i jakesocio-političke dimenzije, što je odražavalo rašireno nezadovoljstvo društvomkasnih šezdesetih godina.

Mada se termin'konceptualna umetnost' koristio i ranih 1960-tih, i to kod Fluxsusvaca, tek sekrajem šezdesetih konceptualna umetnost pojavila kao definisan i jasnoprofilisan umetnički pokret, sa radovima kao što je serija Jozefa Košutanazvana “Umetnost kao ideja” (1966-7), predlog za izložbuAeromiting/Erkondišning (1966-7) engleskih umetnika Terryja Atkinsona iMichaela Baldwina (osnivači grupe 'Umetnost i jezik'), slike-reči JohnaBaldessarija, izložene u Los Andjelesu 1968., ili važne grupne izložbe kao onakoju je 1969. organizovao trgovac umetničkim delima Seth Siegelaub u Njujorkuod 1. do 31. januara. Američka konceptualna umetnost danas se smatraprethodnicom medjunarodnog konceptualizma kojeg srećemo u mnogim delimasavremene umetnosti, mada sa dijametralno različitom socio-političkom Ikulturnom dimenzijom.

Termin konceptualnaumetnost se odnosi na brojne 'anti-formalne' umetničke postupke, od onih kojise baziraju na fotografiji i jeziku, kakve su brojne monografije umetnika, dopostupaka svakodnevice, s druge strane.

Možda je najbolji način dase definiše konceptualna umetnost raspravljati o kvalitetima umetničkih radova.Konceptualni umetnici su namerno proizvodili dela koja je teško ako ne inemoguće klasifikovati prema tradicionalnim merilima. Neki su svesno izrađivalidela koja je nemoguće staviti u muzej ili galeriju, ili nisu proizvodili praveumetničke predmete (Smithson, na primer).

Konceptualna umetnost obuhvatabrojne raznovrsne i raznolike umetničke forme, kao što su performans, procesnaumetnost ili lend art (land art), što se može povezati samo predstavom da jeideja ona koja je prevashodno važna odlika umetničkog dela.

Konceptualna umetnost iminimalizam se suštinski preklapaju i prepliću, a nekoliko se umetnika možesvrstati u oba pravca. Sol LeWitt, na primer, stvara dela zasnovana na predmetui izgleda kao minimalistički skulptor, ali sebe smatra konceptualnim umetnikom.Dok Robert Morris koji stvara minimalističku skulpturu po svojojparticipatorskoj prirodi otkriva da se njegovi istinski koreni nalaze uumetnosti performansa.

Najvažniji konceptualniumetnici su: Agnes Denes, Allan Kaprow, Allen Ruppersberg, Art&Language, Barry LeVa, Bonnie Sherk, Broodthaers,Bruce McLean,Burgin,Craig-Martin,Daneil Buren, David Ireland, Dennis Oppennheim, Dieter Roth, Douglas Huebler,Gilbert and George,Hanne Darboven, Hans Haacke, Howard Fried, Jan Dibbets, John Baldessari, John Hilliard,Jonathan Borofsky, JosephBeuys, Joseph Kosuth, Klein, Latham,Lawrence Weiner, Les Levine, Long, Manzoni,Mel Bochner, Morgan O'Hara, On Kawara, Richard Kriesche, Richard Long, RobertBarry, Robert Morris, Smithson,Sol LeWitt,Suzanne Lacy, Vito Acconci

U Srbiji su delovaliMarina Abramović, Era Milivojević, Zoran Popović, Neša Paripović, RašaTodosijević, Gergelj Urkom...